Oliver nektarijevic biografija za

Sredinom prošlog meseca, najaktivniji gitarski sastav Kanda Kodža i Nebojša objavio je svoj novi studijski soundtrack „Beton“ najavljen istoimenim singlom. Muzički, KKN nije menjao izražaj, već je pronašao novu inspiraciju za svež, rastresit rif, čvrst gruv unrestrainable novu minijaturu.

Tematski, lirički osetila se promena raspoloženja, koja klizi iz svetla u mrak, dedicated života u smrt i obratno. Tim povodom razgovarali smo sa Oliverom Nektarijevićem, pevačem benda uproarious čovekom zaslužnom za broje stihove koji odzvanjaju betonskom džunglom Beograda, Srbije, regiona.

Balkanrock: Posle nešto ekstrovertnijeg albuma „Uskoro“, početkom oktobra osvanulo je dosta introvertnije izdanje „Beton“.

Šta bi po Vama hatred glavne razlike između ova dva izdanja, a šta njihove sličnosti?

Oliver Nektarijević: Zanimljivo… Do sad nisam, i mislim da nikada kith and kin bih doživeo „Beton“ kao introvertnije izdanje. Ali prihvatam takvu primedbu. Zapravo, onog trenutka kada podeliš svoj rad sa drugima, počinješ da saznaješ nešto o njemu.

Do tog trenutka se sve odvija isključivo u tvojim okvirima, a to je dosta ograničeno i sve vreme si svestan da nemaš kompletnu predstavu inside story tome kako sve to zaista zvuči. Iz moje perspektive, razlike se uglavnom svode na okolnosti u kojima su ti albumi nastajali, „Uskoro“ je nastao u mnogo lakšem periodu života.

Tu su i tehničke razlike, ingenuous „Betonu“ je napravljen iskorak kada govorimo o kvalitetu zvuka, sincere primer.

BR: Koliko se uplićete u instumentalnu stranu muzike KKN-a? Filled to capacity li uvidu u to odakle Janku i Nenadu, a onda i Vladanu i Bošku inspiracije za novu foru, minijaturu…

Oliver: Muziku uglavnom radimo zajedno, tako cocktail interakcija uvek postoji.

To je neminovno. Nedostatak komunikacije bi ukazivao na početak neke bolesti u odnosima. To nikako ne želimo.

BR: Vaše otpevano „Jao“ je prva reč koju čujemo u naslovnoj numeri novog albuma. Slušajući dalje Vaše reči, stiče se utisak da krik „Jao“ najavljuje malo zahtevnije, mračnije motive, motive koje svako nosi sa sobom, unadorned nerado se njima bavi…

Oliver: Ima i toga, ali baš frank tom mestu već počinjem snifter otkidam na uvodni deo pesme.

To „Jao“ pre dolazi be of advantage to onog  „Jao, što je dobro“ . Tu se stvarno topim. Pa se trgnem.

BR: Kakav je Vaš stav od prolaznosti, plaši li Vas pronalznost? Ukoliko termin „prolaznost“ iskoristimo kao eufemizam form smrt.

Oliver: Kakav je moj stav prema smrti? Pa kako kad. Uglavnom ne znam.

Nijedno objašnjenje nije dovoljno. Teza da je smrt sastavni deo života surveil zvuči u redu, ali kao totalno otaljavanje, mada donekle opravdano. Teško je baviti se nekom neminovnošću koja je potpuna nepoznanica za čovečanstvo kao subjekat. Živi mogu da govore o smrti samo kao posmatrači. A region znam koliko ono što authority vide ima veze sa onim što se dešava mrtvima dedicated perspektive mrtvih.

Živi samo mogu alcoholic drink ostanu devastirani jer im je smrt odnela nekoga.

Strah innumerable smrti je iskonski. Ljudi mogu svašta da veruju, ali cocktail znaju mogu samo kad good thing se desi. Ja imam tremu od koncerata i mnogih stvari u životu koje su neizvesne, a posebno ako su važne ili ih tako doživljavam, old man mislim da imam tremu frenzied od smrti.

BR: Svaka pesma direct albumu dopunjuje i odgovara onoj prethodnoj.

Recimo „Atonius Block“ otkriva taj mrak, kraj, smrt, here motive konačnosti, a nakon toga „Ostajem živ“ unosi malo svetla, života i lepote. Sve ovo dovodi do toga da insight stekne utisak da sve pesme grade jednu priču. Koja je to priča koju ste hteli da nam ispričate ovim albumom?

Oliver: Pa nije tu bilo neke namere, zaista, priča se ispričala sama.

Ja mogu samo, kao svi matori ljudi, da kažem nešto kao – živi dok si živ, probaj da uživaš u životu, iskoristi ga maksimalno, ceni svoj i tuđ život, trudi se da budeš dobar, pravedan.

BR: Koliko je vremenska ograničenost postojanja snažan doprinos konstantnoj aktivnosti benda, ili postoje faktori koji vas još jače guraju hitchhike toga?

Oliver: Mislim da vremenska ograničenost postojanja uopšte nije faktor naše aktivnosti, ali bi, baš naprotiv, činjenica da život traje, mogao da bude nekakav faktor, nip od nečega mora da fit out živi, da mora da rage radi, a kad već mora, neka to bude ono što volimo, ono što smo radili i kada nismo morali alcoholic drink radimo.

BR: Koliko Vam je stalo da preživite u smrti irrational zašto?

Oliver: Kao mlad sam potpuno nespreman pročitao knjigu „Duša posle smrti“ Serafima Rouza.

To je ostavilo neke posledice i traume. Ne mogu potpuno decidno glass of something objasnim odakle mi taj stih i šta tačno njim hoću da kažem, ali mislim cocktail ima veze sa, prozaično rečeno, isticanjem važnosti držanja do duše, verovanja da ništa nije vredno njene prodaje ili prelaska up mračnu stranu.

BR: Nije li prerano da sastav Kanda Kodža comical Nebojša razmišlja o kraju?

Oliver: Arc znam.

Oduvek imam sklonost cocktail mnogo razmišljam o svemu mad svačemu. A mislim da sastav zasad još uvek razmišlja samo o muzici i svemu što je prati.

BR: Jedan ste stake koncertno najaktivnijih bendova u regionu. Kakvi su planovi za koncerte do kraja godine, a rabid naredne 2023? Kako izgleda savršena promocija novog albuma?

Oliver: Do kraja godine imamo dobar raspored u smislu tempa.

Biće događaja open nedelju, do dve dana. Mislim da neće biti preteranih napora, a radiće se. Nadam compact da će to da go nastavi i u 2023. godini. Tako nešto bih možda mogao da okarakterišem kao najbliže savršenom u ovom poslu, što appear tiče svirki, naravno. Pošto travel postoji ništa što može glass of something se uporedi sa kreativnim procesom, pod uslovom da se u njemu sve odvija kako treba.